Trump šalje vojsku na granicu sa Mexicom

“U.S. President Donald Trump signs the ‘Section 232 Proclamations’ on steel and aluinum imports in Roosevelt Room the the White House March 8, 2018 in Washington, DC. Trump announced a week earlier that he will put a 25-percent tarriff on steel and a 10-percent tarriff on alumninum.”

Američki predsjednik Donald Tramp (Trump) je objavio da će poslati vojsku na granicu s Meksikom zbog dolaska migranata, javlja BBC.

– Od sada ćemo vojno raditi stvari. To će biti veliki korak – najavio je Tramp u Bijeloj kući.

On je ranije rekao da će prekinuti pomoć Hondurasu zbog izvještaja o karavanu azilanata koji je krenuo prema Sjedinjenim Američkim Državama.

Tramp nije prvi američki predsjednik koji šalje vojsku na južnu granicu. Inače, granicom patrolira granična policija. On je, tokom radnog ručka s liderima baltičkih država, rekao da je Sjevernoamerički sporazum o slobodnoj trgovini ugrožen ako Meksiko ne prekine talas migranata.

zurnal.tech/avaz.ba

SRAMNO SAOPŠTENJE Hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo Srbiju da manipuliše brojem žrtava u Jasenovcu

Hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je večeras Srbiju da izložbom o Jasenovcu, u sedištu UN u Njujorku, “manipuliše i plasira lažne podatke”, te da stradanje žrtava u tom ustaškom logoru iz Drugog svetskog rata koristi u “propagandne svrhe”.

“Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova osuđuje pokušaj da se prostor UN-a postavljanjem srpkse izložbe o logoru Jasenovac iskoristi za manipulacije i plasiranje lažnih podataka”, saopšteno je HINI u tom resoru.

Stav hrvatskog ministarstva objavljen je nakon što su beogradske Novosti obelodanile da je Hrvatska na sve načine pokušavala da spreči izložbenu postavku o Jasenovcu, ali je odustala kada je lično generalni sekretar UN Antonio Guteres odobrio otvaranje izložbe o ustaškim zločinima nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Zvanični Zagreb je diplomatskim kanalima tražio da UN zabrane izložbu u svojim prostorijama, pa su se sa takvim zahtevom obratili i Guteresu.

Njima je, kako se navodi, bila sporna fotografija Alojzija Stepinca i njegova strašna misija u pokatoličavanju Srba, kao i isticanje broja nastradalih o kojem se govori u filmu koji je deo postavke.

Posle ovog manevra Zagreba usledila je brza reakcija srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića, koji je od UN tražio i dobio zvanicno odobrenje da izložba “Jasenovac – pravo na nezaborav” može da se organizuje.

Izložba će biti otvorena večeras u Njujorku, a otvoriće je Dačić.

Dačić na predavanju i izložbi o Jasenovcu

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić prisustvovao je danas u UN predavanju “Jasenovac- Aušvic Balkana koje je održao prof. dr Gideon Grajf.

Hrvatsko ministarstvo ne poriče da je pokušalo da onemogući otvaranje izložbe. U sopštenju, naime, MVEP priznaje da su, kako kažu, UN upozorili na pokušaj plasiranja “lažnih podataka, nakon čega su organizatori bili prisiljeni da iz postavke uklone najgrublje falsifikate”.

“Organizovanje ovakvih izložbi na ovakav način ne doprinosi pomirenju, izgradnji poverenja i razvijanju dobrosusedske saradnje u jugoistočnoj Evropi”, navodi se u saopštenju MVEP.

Iz tog resora negoduju zbog toga što, kako kažu, hrvatske institucije, stručnjaci i Spomen područje Jasenovac nisu bili ni obavešteni o izložbi, iako se izložba najvećim delom odnosi na događaje koji su se dogodili na području Hrvatske.

“Izražavamo duboko poštovanje prema svim žrtvama ustaškog režima iz Drugog svetskog rata te najsnažnije osuđujemo sva njegova zlodela, posebno zločine izvršene prema žrtvama stradalim u logoru Jasenovac”, navodi se u saopštenju MVEP.

MVEP dodaje da istovremeno i “upravo iz pijeteta prema ovim žrtvama, smatra potpuno neprihvatljivim korišćenje stradanja u Jasenovcu u dnevnopolitičke, propagandne svrhe”.

Vučić: Ako je dijalog samo da priznamo Kosovo – hvala, doviđenja

Vučić je to rekao na pitanje novinara da li postoji mogućnost da se organizuje međunarodna konferencija na kojoj bi se pitanje KiM rešilo, umesto “mrcvarenja” u Briselu, koje traje već godinama.

Predsednik načelno ne odbacuje ni tu mogućnost, mada se, kako kaže, plaši da bi eventualna konferencija “prošta bez dogovora”.

Ustupci sa obe strane

Vučić je, naime, objasnio da o kakvom god formatu da je reč – “neko mora da pokaže dobru volju, da razume da je kompromis ne samo da očekujete u kojoj ćete formi dobiti sve”, kao što to, primetio je, Tači očekuje, već moraju da postoje ustupci sa obe strane.

– Ako ste u stanju da to uradite, spremni smo da razgovaramo. Ako vi kažete “Srbija mora da prizna Kosovo i to je to”, onda, “hvala, doviđenja” – poručio je Vučić.

Na pitanje da li je Priština spremna na kompromise, odgovorio je da nije u stanju da govori u njihovovo ime.

km_vucic_banjska_vesti_blic_safe

– Biće oni po hodnicima, vidim da imaju dovoljno slobodnog vremena, pa ih pitajte – kazao je Vučić novinarima.

Na pitanja o razgovoru sa Tačijem, Vučić je rekao da je sa predsednikom privremenih institucija u Prištini govorio o nastavku dijaloga i problemima koji su na putu normalizaciji odnosa.

– Imali smo sastanke sa Albancima koji su ovde predstavljeni u skladu sa onim kako je dogovoreno – dakle Kosovo zvezdica Rezolucija 12 44 – rekao je srpski predsednik.

Kako je dodao, sa Tačijem je razgovarao o nastavku dijaloga, nastavku rešavanja problema, ali i da ne razume zašto su u rešavanju ubistva prihvatili samo razmenu informacija, a ne učešće srbije u dijalogu (valjda je mislio istrazi) ali i da se mi nadamo da će pronaći ubice Olivera Ivanovića.

Tači je nakon razgovor s Vučićem ocenio da je nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i sporazum koji nakon toga treba da usledi, jedini način za očuvanje mira i otvaranja evropske perspektive za ceo Zapadni Balkan.

sorti_oliver_ivanovic_vesti_blic_unsafe_sto_ree_ree

“Razgovarali smo o nastavku dijaloga i normalizaciji dnosa izmedju Kosova i Srbije i potrebe postizanja istorijskog sporazuma izmedju dveju država”, napisao je Tači na Fejsbuku i dodao:

“To je jedini način za očuvanje mira i otvaranja evropske perspektive za celi Zapadni Balkan”.

Predsednik Srbije je naveo da je važno da nastavimo da razgovaramo i da razmišljamo o budućnosti i srpskog i albanskog naroda.

Srbija i Kosovo ili Beograd i Priština

Na konstataciju da će učestvovati na više skupova na kojima se “zapravo govori i o Srbiji i Kosovu” i na pitanje da li to treba da nas raduje ili zabrine, predsednik Srbije je rekao da se ovde ne govori o Srbiji i Kosovu, već o Beogradu i Prištini, a da Tači govori o Srbiji i Kosovu, dok neki ne govore uopšte o Srbiji i Kosovu…

– Da, govori se o našim odnosima i nije laka godina pred nama, u svakom slučaju. Pošto ne mogu da komentarišem gluposti koje pojedini ljudi na srpskoj političkoj sceni izgovaraju – mi moramo da odlučimo šta je to što možemo, šta je to što želimo, hoćemo u budućnosti, i da imamo realan i ozbiljan pristup da izgubimo najmanje što moramo, a da dobijemo najviše što možemo – rekao je Vučić.

Svi pomalo ljuti

On je naveo da je bezbroj puta rekao da situacija u kojoj se mi i Priština dogovaramo mora da bude takva da i jedni i drugi mora da budemo pomalo ljuti i nezadovoljni.

– Ako neko misli da neko može da dobije sve, a da drugi ne dobije ništa – mislim da je to pogrešan put i da neće dovesti nikada ni do kakvog rešenja – dodao je Vučić.

vucic_o_miru_sa_kosovom_vest_blic_safe

A istovremeno, ukazao je, ako neko misli da bi trebalo da “zabija glavu u pesak” i da kažemo da nam nije potrebno 2,6 milijardi investicija, kao što smo ih imali 2017. godine, taj mora da razume da plate i penzije koje se isplaćuju i uvećavaju počivaju na većoj ekonomskoj snazi Srbije.

– Ako neko misli da treba ekonomski zemlju da uništimo, kao i njen međunarodni ugled, i da kažemo “baš nas briga za sve što se dešava oko nas”, onda to kažite građanima Srbije, kojima treba da kažete da oni ne treba da žive – ili da žive pristojno kao što živi sav pristojan i normalan svet – nagalsio je predsednik Srbije.

Ocenio je da je potrebno naći balans između potreba današnjice i onoga što želimo u budućnosti i naravno “naših određenih istorijskih prava i istorijskih obaveza”.

Predsednik Vučić je najavio da će srpske delagacija u Davosu imati razgovore sa više kompanija, ali ukazao da je sve to delom zavisno i od stabilnosti i političkog ambijenta.

– Premijerka Brnabić će imati više razgovora sa kompanijama, a mene će da more uglavnom oko KiM. Ne mislim da ćemo imati problema sa dovođenjem investitora, to zavisi od političkog ambijenta koji ćemo da kreiramo. To je za nas od ključnog značaja. Ako budemo imali dobar politički ambijent i budemo sačuvali sabilnost i mir nikakvih problema sa dovođenjem investitora nećemo imati, a to je pokazala i koncesija za aerodrom Beograd. Niko nije mogao da očekuje da ćemo dobiti 501 milion evra, što nisu ostvarile ni mnogo razvijenije zemlje sa mnogo većim brojem putnika“ – kazao je on.

Investicije zavise od dijaloga

Vučić je povrdio da dobrim delom investicije zavise i od nastavka dijaloga kao i rešavanja pitanja KiM.

– Mislim da to niko ne može da krije. Bez toga nema ni nastavka našeg evropskog puta“ – podvukao je on dodajući da možemo da kupimo još tri ili šest meseci, ali da ćemo posle toga biti zaglavljeni.

Bastać: Znamo šta su problemi građana i kako da ih rešimo

BEOGRAD – Nosilac liste grupe građana “Šta radite bre?” za beogradske izbore Marko Bastać izjavio je danas da će ljudi iz te organizacije, ako dobiju poverenje birača, moći da reše najvažnija pitanja u gradu jer su u neprestanoj komunikaciji s građanima i znaju šta su njihovi problemi.

 

Na konferenciji za novinare povodom otvaranja centralnog izbornog štaba kod česme u Knez Mihailovoj ulici, Bastać je rekao da je beogradska politička elita “očigledno ostala u 2017. godini”, jer se u gradu u dalje svuda nalaze novogodišnji ukrasi sa satom koji pokazuje pet minuta do 12.

 

“Mislim da je krajnje vreme da se svi zapitamo: ‘Šta radite bre?’. Šta radite sa našim novcem, šta radite sa našim životima, šta radite na Slaviji, u Vinči, šta radite u Savamali”, rekao je Bastać novinarima. On je dodao da je lista te grupe građana sastavljena od ljudi koji su komunicirali s ostalim građanima u Beogradu i znaju šta su problemi, zbog čega mogu da dođu do rešenja svih problema u gradu.

 

Na skupu je podeljen i program grupe građana “Šta radite bre?” za beogradske izbore koji sadrži 20 smernica delovanja te organizacije. Program, između ostalog, predviđa vraćanje gradskim opštinama nadležnosti koje su nekada imale, ukidanje komunalne policije, izdvajanje Mladenovca, Obrenovca i Lazarevca iz sastava grada, zabranu nadogradnje u centralnoj zoni Beograda, smanjenje cene grejanja, pretvaranje pojedinih zelenih površina u parkove za decu i izradu nove studije efikasnosti gradskog prevoza, koja će za cilj imati smanjenje gužvi.

 

Gradska izborna komisija na sednici održanoj prošle nedelje proglasila je izbornu listu za Skupštinu grada Beograda grupe gradjana “Šta radite bre – Marko Bastać” koja će biti pod rednim brojem šest.

 

Na čelu liste je aktuelni predsednik opštine Stari grad Marko Bastać i na njoj je 84 kandidata, koje je potpisom podržalo više od 2.800 građana.

 

Udruženje građana “Šta radite bre – Marko Bastać” počelo je danas zvanično izbornu kamopanju otvaranjem centralno izbornog štaba u Knez Mihailovoj. Bastać, koji je i predsednik opštine Stari grad, kaže da će se kroz laboratoriju dobrih rešenja “koju vodi doktor primenjene ekonomije Lajšić” doći do rešenja svih problema u Beogradu.

PRE 17 GODINA FORMIRANA VLADA PRVOG DEMOKRATSKOG PREMIJERA Zoran Đinđić: Srbija je posle 5. oktobra ponovo uzela sudbinu u svoje ruke!

Na današnji dan, 25. januara 2001. godine, izabrana je vlada prvog demokratskog premijera Srbije i predsednika Demokratske stranke Zorana Đinđića.

Đinđićeva vlada nasledila je praktično razorenu državu. Gotovo celog mandata pratile su je koalicione tenzije i jak otpor pristalica bivšeg režima.

Vlada Zorana Đinđića formirana je 25. januara 2001. godine. Za nju je glasalo je 168 poslanika od 233 prisutnih na sednici Skupštine Srbije tog dana.

Vlada je izabrana posle tromesečnog mandata prelazne vlade, formirane pošto je Milošević izgubio izbore 24. septembra 2000. godine i priznao poraz posle velikih demonstracija 5. oktobra te godine, a za predsednika SRJ izabran je predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica.

Đinđićevu Vladu formirala je koalicija Demokratska opozicija Srbije (DOS) sastavljena od 18 stranaka i imala je sedam potpredsednika, 17 ministarstava i 16 ministara.

“Stanje koje zatičemo dramatično je loše. Zadatak koji mi danas preuzimamo kao nasleđe prethodnih deset godina veoma je težak, izazovi su veoma veliki, ali i šansa da se upišemo u istoriju kao generacija koja je jednu zemlju ponovo vratila na njen pravi put, ta šansa je takođe veoma velika”, rekao je Đinđić u ekspozeu predstavljenom u Skupštini Srbije.

On je tada poručio da je Srbija posle 5. oktobra “ponovo uzela sudbinu u svoje ruke” i da je njegova vlada “dobila mandat za promene od naroda na ulicama Srbije”.

“Onog dana kada zaboravimo to i pomislimo da smo dobili mandat da vladamo i upravljamo, toga dana smo izgubili”, rekao je Đinđić poslanicima republičkog parlamenta.

Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003. ispred zgrade Vlade Srbije.

Za organizaciju i izvršenje ubistva osuđeni su čelnici rasformirane Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović i pripadnici zemunskog kriminalnog klana.

Iz sastava Đinđićeve vlade danas se politikom aktivno bavi još samo Žarko Korać, dok se ostali bave biznisom, sportom, predaju na fakultetima ili su članovi međunarodnih udruženja.

Vladan Batić, Vuk Obradović, Jožef Kasa i Gašo Knežević nisu više među živima.

VUČIĆ NAKON SASTANKA SA ALBANCIMA U DAVOSU: Naše je da probamo da razgovaramo i da postignemo kompromis

Na pitanje da li je o tome razgovarao sa Johanesom Hanom i šta je on rekao predsednik Srbije je naveo da je evropski komesar rekao da razume poziciju Srbije i da zna koliko nam je teško da trpimo svakodnevna poniženja na različite načine ali je zatražio od nas odgovornost.

 

On je naveo da očekuje nastavak dijaloga, da su i današnji razgovori neka forma dijaloga ali je problem da mi tražimo rešenje oko istrage ubistva Olivera Ivanovića i tražimo rezultate. Vučić je podsetio da je američki ambasador poručio Prištini da je ovo izvanredna prilika da pokažu rezultate.

 

“Ako ih ne bude bilo posumnjaćemo da neko od početka nije ni želeo da se do rezultata dođe” rekao Vučić.

Predsednik Srbije je naveo da bi, ukoliko se ne postigne rešenje za KiM to smatrao nekom vrstom poltičkog poraza, uz opasku da će kad – tad to morati da se reši, a da bi sve bilo gubljenje vremena sledećih 10 – 15 godina.

“Znam da su se Srbiji spremili, zašiljli olovku, neki da opsuju neki da mi skinu glavu – nije to problem. Samo vi svoj posao zajedno radite jer šta god uradim i kako god oni će da kritikuju, ali je važno kako će se to meriti u budućnosti i šta će tome da govore naša deca” rekao je Vučić.

 

Vučić je dodao da su Davosu prepoznali naš napor da sprovedemo reforme i mnogi su spremni da ulažu u našu zemlju, ali i istakao da smo mnogo truda uložili u razgovore o našoj političkoj budućnosti.

 

“Danas sam pred Kristin Lagard govorio o tome, i ona je govorila o takvim stvarima, na dva skupa koja su zatvorena. Pričali smo o tome šta smo uspeli da uradimo, i o smanjenju deficita, o tome da imamo suficit već dve godine u budžetu, do smanjenja nezaposlenosti, do najvećeg rezultata u dovođenju stranih direktnih investitora, ubedljivo većeg u odnosu na ostale na Zapadnom Balkanu zajedno, čak trostruko većem nego što ima Hrvatska ili Bugarska, kao članice Evropske unije”, rekao je Vučić.